Duga putovanja često predstavljaju spoj uzbuđenja, umora i promene svakodnevne rutine. Bez obzira na to da li putujete autobusom do Grčke, automobilom kroz nekoliko zemalja ili avionom do Francuske, višesatno sedenje, nedostatak sna, promena obroka i dehidracija mogu uticati na pojavu glavobolje.

Kod nekih ljudi tegobe su blage i prolazne, dok se kod drugih mogu javiti intenzivniji simptomi koji otežavaju prvi dan odmora. Posebno su osetljive osobe koje su i inače sklone glavoboljama. Zato je korisno znati šta najčešće pokreće problem i kako ga sprečiti pre nego što pokvari putovanje.

Promena rutine može biti prvi okidač

Organizam se navikava na određeni ritam spavanja, obroka, kretanja i odmora. Putovanje taj ritam često potpuno promeni. Rano ustajanje, noćna vožnja, čekanje na granici ili aerodromu i preskakanje uobičajenih obroka mogu da stvore idealne uslove za pojavu glavobolje.

Kod osoba koje imaju napade migrene, nedostatak sna, stres, preskakanje obroka i dehidracija mogu biti važni okidači. Zbog toga je dobro da se nekoliko dana pre puta održi što pravilniji raspored spavanja i da se poslednja noć ne provede u pakovanju do kasno.

Ako put za Grčku počinje u ranim jutarnjim satima, korisno je prethodne večeri leći ranije. Umor sa kojim se krene na put može da se pojača tokom višesatnog sedenja i dodatno poveća osetljivost na buku, svetlost i vrućinu.

Dehidracija je čest uzrok glavobolje na putovanju

Jedna od najčešćih grešaka tokom dužih putovanja jeste premali unos vode. Mnogi putnici namerno smanjuju količinu tečnosti kako ne bi često koristili toalet ili tražili pauzu.

Problem je što i blaga dehidracija može biti praćena umorom, suvim ustima, vrtoglavicom i glavoboljom. Tokom letnjih putovanja ovaj rizik je još veći.

Na primer, autobusko putovanje iz Srbije do Halkidikija može trajati više sati, a po dolasku putnike dočekuju visoke temperature i jako sunce. Ako je tokom puta popijeno malo vode, telo na odredište stiže već iscrpljeno.

Praktičnije je piti manje količine vode redovno tokom celog puta nego pokušavati da se sve nadoknadi odjednom po dolasku.

Preskakanje obroka može pogoršati tegobe

Promena rasporeda često utiče i na ishranu. Doručak se preskoči zbog ranog polaska, ručak se odloži zbog zadržavanja, a prvi ozbiljniji obrok pojede tek uveče.

Dug period bez hrane kod nekih ljudi može izazvati pad energije, slabost i glavobolju.

Zato je dobro poneti jednostavnu hranu koja ne opterećuje stomak. Voće, sendvič, orašasti plodovi ili neki drugi manji obrok mogu biti korisni kada nema mogućnosti za normalan obrok.

Sa veoma teškom i masnom hranom treba biti oprezan, naročito ako postoji sklonost ka mučnini tokom vožnje.

Dugo sedenje stvara napetost u vratu i ramenima

Glavobolja ne mora uvek da počne u glavi. Višesatno sedenje može dovesti do napetosti mišića vrata i ramena, a neprijatnost se zatim može širiti prema potiljku, slepoočnicama i čelu.

Posebno nepovoljan položaj nastaje kada osoba satima gleda u telefon spušten u krilu ili pokušava da spava sa glavom nagnutom na jednu stranu.

Tokom autobuske ili avionske vožnje korisno je što češće menjati položaj. Mali putni jastuk može pomoći pri spavanju, a tokom pauze vredi ustati, prošetati i lagano razgibati ramena.

Ne treba čekati da se vrat potpuno ukoči. Male promene položaja tokom puta mogu značajno smanjiti napetost.

Previše vremena pred ekranom zamara oči

Telefon je gotovo neizostavan deo putovanja. Gledanje filmova, čitanje, društvene mreže i dopisivanje pomažu da vreme brže prođe, ali nekoliko sati neprekidnog gledanja u ekran može da izazove zamor očiju.

Situacija može biti još neprijatnija ako se ekran koristi u zamračenom autobusu ili avionu, dok se svetlost iz okoline stalno menja.

Dobro je praviti kratke pauze i povremeno gledati kroz prozor u daljinu. Osvetljenje ekrana treba prilagoditi uslovima, a telefon ne držati suviše blizu lica.

Ako već postoji napetost vrata, kombinacija lošeg položaja i zamora očiju može dodatno doprineti glavobolji.

Putovanje u Grčku može spojiti više okidača odjednom

Letnje putovanje do Soluna ili Halkidikija dobar je primer situacije u kojoj se tokom jednog dana može spojiti nekoliko faktora.

Put često počinje veoma rano ili tokom noći. Sledi više sati sedenja, moguće čekanje na granici, klima-uređaj u vozilu, manje vode i neredovni obroci. Po dolasku putnika može dočekati temperatura viša od 30 stepeni.

Ako se odmah nakon toga ode na plažu, bez odmora i dovoljno tečnosti, glavobolja nije neobična.

Bolji pristup je da se po dolasku napravi kraća pauza, popije voda i pojede lagan obrok. Tek nakon toga telo je spremnije za sunce, kupanje i dužu šetnju.

Slično važi i za putovanja u Francusku, posebno kada se obilaze veliki gradovi poput Pariza, gde se nekoliko sati vožnje ili leta često nastavlja celodnevnim hodanjem.

Sunce, vrućina i klima-uređaj dodatno opterećuju organizam

Velike temperaturne razlike mogu da budu neprijatne. U autobusu ili avionu klima može raditi veoma intenzivno, dok je napolju velika vrućina.

Nagli prelazak iz hladnog prostora na jako sunce kod nekih ljudi može doprineti osećaju nelagodnosti.

Na letnjim destinacijama korisni su šešir, naočare za sunce i redovno unošenje tečnosti. Duže šetnje po najjačem suncu bolje je planirati van najtoplijeg dela dana.

Na putovanjima je važno slušati signale tela. Umor, žeđ i osećaj težine u glavi često se javljaju pre izražene glavobolje.

Kofein može pomoći, ali i napraviti problem

Ljudi koji svakodnevno piju kafu često tokom putovanja potpuno promene svoj uobičajeni ritam. Ako se kafa iznenada preskoči, može se javiti glavobolja povezana sa manjkom kofeina.

Sa druge strane, previše kafe, posebno uz malo vode i hrane, takođe nije najbolja opcija.

Najjednostavnije je tokom puta zadržati približno istu količinu kofeina na koju je organizam navikao, uz dovoljno vode i redovne obroke.

Energetska pića nisu dobra zamena za san i hidrataciju, naročito na veoma dugim putovanjima.

Loše vreme i promene pritiska mogu uticati na osetljive osobe

Nisu svi faktori tokom putovanja pod našom kontrolom. Promene temperature, vlage i vazdušnog pritiska kod nekih osoba mogu biti povezane sa pojavom glavobolje.

Ako se tokom puta naglo smenjuju sunce, kiša i loše vreme, osobe koje su osetljive na vremenske promene mogu primetiti pogoršanje simptoma.

To se može dogoditi i tokom putovanja kroz više klimatskih područja, na primer kada se iz veoma toplog dela Grčke vraća u hladniju i kišovitu sredinu.

Vremenske prilike ne možemo promeniti, ali možemo smanjiti druge faktore koji dodatno opterećuju organizam. Dovoljno sna, tečnosti, hrane i odmora mogu pomoći da telo lakše podnese promenu uslova.

Kako sprečiti glavobolju pre nego što pokvari putovanje?

Najbolji pristup je da se više manjih faktora drži pod kontrolom. Dobro se naspavajte pre puta, ponesite dovoljno vode i nemojte preskakati obroke. Tokom višesatne vožnje menjajte položaj, pravite pauze od ekrana i koristite svaku priliku za kratko hodanje.

Ako znate da imate česte ili jake glavobolje, na put treba poneti terapiju koju inače koristite prema savetu lekara i ne čekati da simptomi postanu veoma izraženi.

Dugo putovanje samo po sebi ne mora da znači da će se glavobolja sigurno pojaviti. Problem najčešće nastaje kada se istovremeno spoje umor, manjak vode, glad, stres, loš položaj i velika promena temperature.

Uz malo bolju organizaciju, i višesatni put do Grčke, Francuske ili neke druge evropske destinacije može proći mnogo prijatnije. Cilj je da na odredište stignete spremni za odmor i istraživanje, a ne iscrpljeni već prvog dana.

Izvor slike

AI